Pet godina nakon pandemije, elektronska muzika i dalje traži svoj put ka napretku. Atmosfera je turobna, a za povratak optimizma potrebna je radikalna promena razmišljanja, piše Ed Gillett u svom autorskom tekstu za Resident Advisor.
U poslednjih pet godina svedoci smo ogromnog premeštanja resursa od radničke klase ka ultrabogatima, produbljujući ekonomsku i društvenu nejednakost – uključujući i na plesnom podijumu.
Dok su najviši nivoi industrije profitirali od post-pandemijskog buma, ostatak zajednice se bori da preživi oslanjajući se na zastarele sisteme. Manje organizacije prijavljuju finansijske gubitke čak i kada rasprodaju događaje. Festivali se otkazuju, izdavači gube novac na vinilima, a umetnici jedva zarađuju od streaminga.
Iako je ostvaren napredak u pogledu društvene odgovornosti, industrija ne priznaje u potpunosti dubinu stagnacije. A moramo je priznati da bismo je prevazišli. Kakva je svrha klubova ako njihovi stvaratelji ne mogu da plate račune? Šta vredi elektronski raj ako većina ljudi ne može da uđe?
Poput teorije Duboke adaptacije profesora Jema Bendella, koja sugeriše da klimatski kolaps zahteva prilagođavanje umesto poricanja, tako i elektronska scena mora da se resetuje. Ako je ekonomski model pokvaren, uzalud je graditi na njegovim temeljima. Moramo se vratiti osnovama: zajednici, pokretu, zvuku – i izgraditi sve ispočetka.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
