Fantasy Records će u novembru ove godine izbaciti reizdanje originalne verzije Cybotron–ovog detroitskog klasika ‘Enter’. Ova traka je već imala svoje reizdanje 1990. godine. U drugačijem izdanju, pod naslovom ‘Clear’, izašao je i do tada neobjavljen materijal. Sledeći tekst je delom izvučen iz CD omota i knjige Dejva Tompkinsa (Dave Tompkins), pod nazivom: ‘’How to Wreck a Nice Beach: The Vocoder from World War II to Hip-Hop’.
Piše: Dario Mexa
,,Rik Dejvis je proveo poslepodne dižući drveće u vazduh. Iskrcan iz helikoptera, marinac iz Detroita čuči u rupi, koja je izazvana eksplozijom, negde severno od Dong Haja, blizu mirne zone Južnog Vijetnama. Godina je 1968. Vojne operacije i promene granica su konstantne. Dejvis nosi hromirani M-16, nešto C4 eksploziva (koji koristi za podgrejavanje kakaa) i pamflet, na kome se nalaze nasmejane čirlidersice koje piju koka-kolu. Sa druge strane pamfleta nalazi se slika Boinga B-52, tzv. Stratosferske tvrđave, koji izbacuje bombe. Obećavajući im čieu hoi, iliti ’širom otvorene ruke’, ovakav vid propagande imao je za cilj da ubedi vijetnamsku vojsku da se preda. Ako obećanja o koka-koli i zagrljajima ne bi uspela da izvuku decu iz džungle, onda bi se amerikanci koristili lažnim nekrofobičnim snimcima vijetnamskih predaka, puštanih sa zvučnika, koji su bili namontirani na vojne rančeve i helikoptere.”
Ostatak Dejvovog trogodišnjeg roka u vojnoj službi nije bio ništa manje sablastan. Kada su pitali šezdeset-trogodišnjeg stanovnika En Arbora (Ann Arbor), koji je, inače, suosnivač Cybotron-a, on je sumirao svoje vijetnamsko iskustvo kroz rečenicu H.P. Lavkrafta (čoveka koji je uticao na nastanak horor fikcije): ,,Zanima me kako ću izgledati kada više ne bude bilo planete.“ Pitanje se prvi put pojavljuje u Lavkraftovoj knjizi, ali ga postavlja i razvodnik Dejvis, koji je svoju vojno-invalidsku penziju uložio u Arpov sintisajzer i podesio ga tako da zvuči kao automatska puška. Takav je Rik Dejvis. Momak koji je podelio svoje tinejdžerske godine na proteste u Detroitu i na skidanje pijavica sa tela, u dzungli na drugoj strani planete, gde je bio upucan.
Dok je Dejvis bio u Vijetnamu, sedmogodišnji Žuan Atkins (Juan Atkins) je bio u podrumu, u predgrađu Belvila – država Mičingen, gde je bio opčinjen umećem svoje bake na “Hammond M3” orguljama. Kasnije, kada je imao 11 godina, Atkins je šetkao po kući noseći belu kacigu svog oca i maštao o karijeri u fank muzici.
Atkins i Dejvis su se upoznali u En Arboru 1980. godine, gde su na koledžu imali zajedničke časove iz elektronike. ,,Imao sam osećaj kao da smo se već negde upoznali, iako nismo. On je jedan od onih ljudi za koje znate da će imati uticaj na vas.“ Dejvis je Atkinsu otkrio pesme iz filmova, kao što je: ‘’Apocalypse Now’’. Njihovi muziči ukusi su se dopunjavali. Atkins je bio ‘klinac’ koji je bio opsednut parlamentarcima, a Dejvis, jedini crni vijetnamski veteran u Detroitu, koji je tražio “Tangerine Dream” u prodavnici ploča. Nakon povratka sa ratišta, Dejvis je ušao u soul sastav “Dells and Delphonics”.
Atkins se seća svog prvog ulaska u Dejvisovu kuću i kaže da se osećao kao da je ušao u svemirski brod. ,,Došao sam tokom dana, ali je unutra bilo potpuno mračno jer su roletne bile spuštene. Jedini izvori svetlosti su bile LED lampe sa klavijatura. Takva oprema je mogla retko gde da se vidi. Izgledalo je kao pilotska kabina.“
Nakon što je odgledao italijanski horor klasik Suspiria, od režisera Daria Argentea, Dejvis je kupio “Arp Axxe” sintisajzer, jer je shvatio da pomoću njega može da dođe od nemačkog baleta do zvuka zemnog gasa. Pre nego što je upoznao Atkinsa, on je već izbacio svoj prvi singl pod nazivom “Methane Sea”, koji je taj naslov dobio po alternativnom izvoru goriva. Dejvis pesmu naziva ,,Novim dobom psihodelilčne-trip muzike, koja je inspirisana krajem sveta, Džim Džonsom i morem prokletih leševa.“ Ukratko, isto što su i večernje vesti na televiziji.
Ovaj čudak je uspeo da se ‘ubaci’ na radio i to svake večeri kao uvod za emisiju Čarlsa Džonsona (Charles Johnson) na radiju “WGPR”. Džonson, iliti Electrifzin’ Mojo, je vrteo Princa, Kraftwerk, i još dosta fanka po celo veče. Slušaoci su imali običaj da pre svake njegove radijske emisije trube u kolima ili isključuju svetla na tremu. Godine 1981. Modžo je pustio Dejvisovu pesmu “Cosmic Cars”
“‘Cosmic Cars’ je, za mene, bio početak vožnje.”, rekao je Kevin Saunderson, koji je vrteo na žurkama sa Atkinsom, kao deo kolektiva “Deep Space”. ,,To je bila muzika za napredne crnačke momke koji su pripadali nižoj klasi, ali su se oblačili kao momci iz skupih škola, pušili su travu, nosili Polo džempere, kaki pantalone i brodarice.”
Cybotron su bila dva momka koja su zujala gradom sa ‘Korg kasetašima’. Nekako su završili u istom lejbelu kao i Creedance Clearwater Revival i Two Tons O’ Fun. Atkins, budućnost detroitskog tehna i Dejvis, njegova duša. Njihovo prvo zajedničko izdanje bilo je “Alleys of Your Mind”.
Depp Space 001 je više ličio na rani period Kraftwerka nego na fank i disko. ,,Mi nismo bili Kraftwerk, oni su imali duboke džepove“, kaže Dejvis. Za njega je “Alleys of Your Mind” bio urbani preporod. ,,Detroit je bio jedan od prvih gradova koji je saznao kako tehnologija utiče na ljude radničke klase. Promena je uticala na mnoge umetnike i muzičare.“, govorio je Atkins.
Ovako je izgledao početak njihove priče. Što bi se reklo, ostatak je istorija.
