Ušli na elektronsku scenu trakom “I Believe”, koja se našla na kompilaciji “Techno 2: The Next Generation” zajedno sa izdanjima Carl Craig-a, Marc Kinchen-a, i Jay Denham-a. Oni su Octave One, muzički fenomen kojeg čine momci iz Detroit, poznatiji kao braća Burden. Najstariji Lenny i Lawrence Burden zaslužni su za osnivanje grupe, a u projektima im se pridružuju i mladja braća Lynell, Lorne i Lance Burden.
Braća Burden su izdala mnoge himne dance muzike na svom 430 West Records lejblu stacioniranom u Detroitu, medju kojima su takodje i najpopularnija sa etikete poput Rolandov “Jaguar”, Random Noise Generation “Falling in Dub”, Aux 88-ov “My A.U.X. Mind” (izdat na njihovom drugom lejblu Direct Beat), kao i trake Octave One-a “Empower”, “Nicolette”, ‘The X-files”,…
Početak 21. veka doneo je puno uspeha za Octave One. Naime, 2000. godine izdaju svoje, do današnjeg dana, najpoznate izdanje, EP “Blackwater”. Svetski hit pojavio se na 30 kompilacija širom sveta i prodat u preko milion primeraka. Traka se takodje čula sa dekova najpoznatijih svetskih djeva kao što su Jeff Mills, Richie Hawtin, Kevin Saunderson, Derrick May, Laurent Garnier i mnogi drugi.
Kasnijih godina izdali su puno EP izdanja i tri albuma medju kojima svoj prvi DVD/CD projekat, Octave One u saradnji sa Random Noise Generation “Off The Grid”, koja je izdata u saradnji sa Nemačkom izdavačkom kućom Tresor. Pa 2009. posle skoro tri godine, grupa izdaje album “Summers on Jupiter” u saradnji sa P-vine iz Japana. 2011 godinu Octave One obeležavaju sa retrospektivnom kompilacijom retrospective “Revisited: Here, There, and Beyond” i njome obeležavaju 20 godina kako žive Techno život.
Povodom njihovog nastupa u Beogradu, razgovarali smo sa braćom Burden o njihovoj muzici, prvim izdanjima i o tome šta nam donose u Beograd.
Singlom „I Believe,“ koji se našao na kompilaciji Techno: The New Dance Sound of Detroit označili ste početak onoga što mi danas poznajemo kao veliki OctaveOne projekat. Možete li nam reći nešto o dešavanjima koja su vezana za vas pre prvog izdanja, kada se javlja vaše interesovanje za produkciju i odkud ste se vi našli u tim vodama?
Pa, pre izdanja „I Believe“ bavili smo se djingom, puštali na nekoliko žurki, bili predgrupe drugim grupama i čak radili svetlosne i druge efekte za grupe igrača i dogadjaje. Bili smo u svim poslovima koje možete da zamislite, tada smo promašli studio koji se mogao iznajmljivati na odredjeno vreme uz pomoć našeg novog prijatelja Anthony Shakir-a, bio je to, sada legendarni, Metroplex studio. Dok se sve ovo dešavalo mi smo skupljali i kupovali polovnu opremu svuda po Detroitu i polako pravili naš studio. Sa prvim drum mašinama koje smo kupili kasnih 80-ih naučili smo da ih programiramo i to nas je motivisalo da želimo da uradimo i naučimo više kada je produkcija u pitanju.
430 West Records iza sebe do danas ima niz izvanrednih izdanja koje potpisuju značajna imena tehno scene, šta je presudilo i navelo vas da pokrenete lejbl? Da li je to bio neki vid revolta jer je sav novac od dobro prodavanog prvog singla na Transmatu pripao toj izdavačkoj kući?
430 West Records je rodjen iz frustracija koje smo imali zbog finansijske strane posla, ali takodje, kada tri brata konstantno prave muziku i nemaju autput kojim njihova muzika može biti slušana. Tako da smo se oklupili zajedno sa drugim isfrustriranim artistima i pokrenuli lejbl čiji bismo svi želeli da budemo deo kao producenti saradnici.
Koliko Lawrence Burden ima značajnu ulogu u toj prici?
Lawrence-ova uloga je bila i jeste kao i uloga bilo koga drugog, samo što je vidljivija zbog ranijih godina kada je bio na čelu na turnejama kao dj, ali svi smo radili različite stvari kako bi završili sve što je trebalo.
Sredinomove godine takodje smo radili intervju sa legendarnim Shake-om, mozete li nam reći koliko vam je on pomagao na početku vaše karijere i kakav je uticaj imao na vas?
Shake je definitivno uticao na naš početak, ne toliko puno kada je u pitanju razvoj našeg zvuka, već zbog toga što nam je pomogao da stupimo u kontakt i usmerio nas na stvari koje moramo da uradimo. Bio je toliko uticajan, mnogi to ne znaju, ali mi smo ga molili da postane deo naše grupe jer smo zajedno imali dobru hemiju. Ali one je bio veoma mudar čovek i pošto je gledao u grupu od tri momka koji su konstantno pravili trake nije hteo da dodaje muziku koju je želeo na tu količinu.
U večini vaših biografija najviše se spominju početci vaše karijere početkom devedesetih godina i period nakon 2000-te, kako vi opisujete period izmedju i čime je on ispunjen kada je u pitanju Octave One.
Taj vremenski period je za nas bio zabavan ali ekstremno naporan i ponekad haotičan. Mislim da smo stvarno bili raštrkani po svim stvarima koje smo radili i potrošili smo dosta vremena koje smo želeli da posvetimo produkciji u odmornom stanju. Imali smo dva lejbla prepuna artista koji su neprestano pravili muziku do usijanja čime je često moralo i da se upravlja, a nekada ni policija nije mogla da održi mir izmedju njih. Organizovali smo turneje, radili spotove a čak i pokrenuli i vodili prvu globalnu kompaniju za distribuciju elektronske muzike u Detroitu.Pronalazili vreme za produkciju bio je veliki izazov i kad bismo našli vremena nije prošlo bez žrtvovanja u drugim segmentima. Kada su prošle te godine želeli smo da pročistimo naše živote da budu više opuštajući a ne toliko haotični.
EP Blackwater” iz 2000. godine je jedno od vaših remek dela na kome se javlja predivan vokal Ann Saunderson. EP je ostao upisan u istoriji tehno muzike. Da li je ovo izdanje označilo jednu prekretnicu u vašoj karijeri i kako je došlo do njega?
Blackwater je do danas najveće izdanje Octave One, tako da jeste prekretnica u našoj karijeri. Napravljeno je kada su se naša najmladja braća pridružila grupi i osmislila početak ove trake. Tada smo počeli da saradjujemo da bismo završili taj projekat na način na koji jesmo.
{youtube}Bmg_DtZ0Scw{/youtube}
Koji artisti iz sveta muzike su uticali na vas i vašu produkciju? Šta privatno volite da slušate?
Slušamo previše različitih stilova i artista/producenata koji u nekom obliku ili formi utiču na nas. Naši uticaji su miks jazza, hip-hopa, r&b muzike pa čak i klasične i rock muzike, to samo zavisi od produkcije i raspoloženja u kojem se nalazimo kada pravimo muziku. Trenutno privatno slušamo dosta rane soul muzike i dance muzike iz 80-ih… ko zna kako će to tek uticati na nas 🙂
Koje trake smatrate za 5 najboljih iz drugog talasa tehno muzike i da li je ’’The Collective’’ kompilacija zapravo zaokruženje jednog perioda tehno muzike?
Burden Brothers: Postoji puno odličnih traka iz perioda koji je poznat kao drugi talas. Šta kažete na 5 odličnih traka koje možda nikada ranije niste čuli ?
Vision “Other side of life”
Urban Tribe “Covert Action”
Jay Denham “No Crack Acid Track
Shake “5% Solution”
Mike Huckaby “Disco Time”
The Collective Compilation, je jednostavno to,kolekcija nekoh hightlightovasa Octave One katalogau periodu od 1989.do 1998. godine.
Album “The Theory of Everything” na kojem ste ponovo sarađivali sa vokalom Ann Saunderson izdat je na Concept Music labelu 2004. godine. Da li je to bio rezultat dugogodišnjeg rada ili ste naprosto odlučili da se te godine fokusirate na taj album?
Bile su to obe stvari.Na većini traka smo radili godinama, neke pravili specijalno za album. Želeli smo da napravimo traku koja pokazuje različite tipove elektronske muzike i vezuje ih zajedno. Imali smo privilegiju da radimo sa puno vokala i muzičara na projektu, kao što su Stephen Hussey i The Urban Soul Orchestra, Paul Randolph, Marc Fox, Delano Tyler, i naravno Ann Saunderson.
Koja je tajna vašeg dugog opstanka na samom vrhu tehno scene?
Nikada nismo bili na vrhu scene. Jednostavno smo puštali svoju muziku. Ne pratimo trendove ili pokušavamo da pravimo ono što je popularno sada. Mi samo pravimo našu muziku na način na koji želimo.
Kako gledate na to da većina današnjih mladih producenata nisu školovani muzičari već entuzijasti koji uz djing žele da prave i muziku, da li mislite da bi elektronska muzika dobila mnogo više da u fazi pravljenja pored odličnih ideja entuzijasta učestvuju i školovani muzičari?
Stvarno nije bitno kako počneš da pravih muziku. Ako imas talenta za to stvarno nije bitno kako počinjes. Ono što je bitno je šta radiš posle početka. Treba da se nauči što više o veštini. Treba biti učenik muzike. Ne moraš biti školovani muzičar. Neki ljudi imaju prirodni talenat za muziku. Ali stvarno, većina ljudi ga nema. Ono što želimo ponovo da čujemo je muzika koja ima melodiju. Muzika koja jednog dana može postati klasika. Vreme će reći da li muzika današnjice može da traje 10 ili 20 godina.
Da li je danas elektronska muzika doživela svoj vrhunac u produkcijskom smuslu ili da njeno vreme tek dolazi?
Ne, današnja muzika nije dostigla svoju najvišu tačku. Postoje mnoge stvari koje treba da se završe. Takodje, postoji dobra muzika koja se danas pravi, a da li je ovo najbolje vreme za elektronsku muziku? Samo vreme će pokazati.
Sta ćete poneti od hardvera za vaš live nastup u Beogradu i kakav set mogu da očekuju naši klaberi?
Nosimo synthesizere, samplere, drum machine, effect units, kablove i još puno kablova. Čitav live studio. The Mothership. Bez laptopova. A šta srpski klaberi mogu da očekuju? Očekivano.
Jeste li ste možda čuli za neke producente iz Srbije ili sa prostora bivše Jugoslavije?
Nismo imali tu privilegiju da puštamo sa puno producenata iz Srbije, ali radujemo se što ćemo u petak to ispraviti.
I za sam kraj, kakvi su vaši planovi za budućnost i šta biste porucili svojim fanovima u Beogradu?
Imamo nekoliko novih projekata na kojima radimo, jedan je novi singl, koji vodi do novog Octave One albuma za 2014. godinu.
Za fanove iz Beograda, hvala što nas slušate. Stay funky y’all.
