Skulptura zvuka, njene varijacije i lepota su često instiktivne po prirodi. Neki možda kažu da je muzičar rođen, dok neki navode da znanje prethodi kreativnosti. Negde između leži radoznali oportunista, u ovom slučaju Roman Flügel. On je nešto više o uzdizanju scene u Frankfurtu otkrio za The Ransom Note.

Frankfurtski uticaj na elektronsku muziku je ogromni, dalekosežni i još spektakularno nedokumentovan. Devedesete su bile buntovne, zarazne i divlje, Sven Väth-ov poznati klub ’’Omen’’ je bio ekvivalent crkvama takve vrste. Preterane žurke bile su poređene sa stranim uticajima poput onih u Detroitu, Čikagu i Njujorku; a rezultat obrazovanje svake vrste.

’’Ljudi su imali hrabrosti da krše pravila i urade nešto što je bilo nesvakidašnje. U ’89 kada je srušen Berlinski zid, Nemačka je krenula da se otvara. Društvo se promenilo. Stvari su poludele’’, izjavio je Roman.

Uticaj rušenja Berlinskog zida uzdrmao je gradove tadašnje Istočne Nemačke. Dok su priče o hedonizmu i slobodi odjekivale širom zemlje, Frankfurt je polako počeo da gradi svoju kulturu.

’Zvuči totalno glupo, ali tada je bio ’party challenge’ između Frankfurta i Berlina. Tu je uvek bila ekipa iz Frankfurta koja je okruživala Sven Väth-a i ekipa iz Berlina koja je okruživala ljude poput Westbam-a i ostale velike dj-eve. Svako je mislio da zna više i kako da se zabavlja više’, priseća se Roman.

Evolutivni proces je bio u toku. Berlin je krenuo da mutira.

Flügel dodaje :’’Berlin je bio velika atrakcija za mnoge ljude. Ideja o Paradi Ljubavi (Love Parade) je bila da se stvari dešavaju veoma brzo, i par godina kasnije je postala centar elektronske muzike u Nemačkoj.’’

Dvadeset godina kasnije, grad je smatran centrom Tehna, orijentir. Međutim, Romanu je stalo da objasni iako to može biti slučaj, taj osećaj oslobođenja koji je bio prisutan u Berlinu postojao je širom Nemačke.

’’Tada scena nije bila podeljena kao danas. Danas su ljudi srećni kada idu u Berghain zato što vide razne scene i kulture zajedno kako se tope..itd. Takav je bio slučaj i u Omenu. Tada nije bilo 100% šanse da ćeš ući u klub. Ponekad je bio prepun i ponekad obezbeđenje nije htelo da te vidi. Nije bilo lako. Ljudi polemišu o Berghainu ovih dana, ali i nekad si morao da prođeš kroz vrata. Jednom kada uđeš, bilo je veoma otvorenog uma, kao i muzika. Sećam se Svena kako je puštao acid house i neke veoma čudne stvari iz Čikaga’’, izjavio je Flügel.Formativne godine provedene u takvom okruženju će kasnije nastaviti da igraju ključnu ulogu u razvoju Romana Flugela, ne samo kao muzičara već i kao osnivača izdavačke kuće.

Osnovana 1993, Klang Elektronik ostaje jedna od najuticajnijih izdavačkih kuća koja je ostavila svoje tragove na dens muziku. Držane od strane Heiko Schafer-a i Atanasios Christos Macias-a, ova kuća je izdala muziku širokog spektra sa LoSoul, Babz Ford, Johannes Heil i mnogo drugih. Sve u svemu, Playhouse, izdavačka kuća je omogućila Romanu da izdaje svoju house muziku, čija se izdanja puštaju do dan danas.

’’Ideja je bila da se uradi nešto drugačija. Tada, tehno u početku 90-ih je bio prilično oštar i čvrst. Mi se nismo slagali sa tim mnogo pa smo odlučili da osnujemo izdavačku kuću poput Klang Elektronik-a. Posle toga smo imali Playhouse jer smo voleli house muziku veoma, ali to je bio house sa određenim preokretima’’, izjavio je Flügel i dodao, ’’Bili su neki producenti kao što je Isolee, koji su i dalje živeli u Frankfurtu. On je bio naš prijatelj i slušali smo njegove prve demo trake i mislili da su veoma neobične. Ali smo morali da ugasimo. Ti ljudi i naša osećanja o muzici su oblikovali zvuk Playhouse-a. Uvek je bio neki izvrsni obrt i nešto sasvim neobično. Ova izdanja su stvarno otvorila nešto drugačije za scenu. Nismo tražili nešto što je već postojalo.’’

Bilo je teško da ne budete uhvaćeni u tzv. Stanju sličnom snu o muzici tokom 90-ih u Frankfurtu. Roman priča o njegovom životu kao mladi muzičar i prijateljstvima: ’’Ricardo Villalobos je živeo blizu mog rodnog grada. Videli bismo se u istim pabovima i klubovima. Ja sam ga znao još pre nego što je krenuo da se bavi elektronskom muzikom, bio je perkusionista u bendovim, a takođe i bubnjar. Ricardo je uvek imao taj uticaj Južne Amerike, puštajući perkusije sa njihovim mentalitetom, što još uvek možete da čujete u njegovoj muzici i danas. Obojica smo izlazili u Frankfurtu dosta sa Sven Vath-om. Odatle, nije bio veliki korak da krenemo da radimo naše žurke u našem rodnom gradu. Ricardo je bio jedan od glavnih ljudi iza žurki na veoma posebnim mestima, ilegalnim mestima. To je mesto gde smo se svi sreli, tu smo svi ušli u ono što radimo danas.’’Brzo napredovanje do danas i Roman ostaje sa sedištem u gradu koji ga je naučio mnogo.
Preko poslednjih par godina on je izdao niz raznovrsnih izdanja na neke od najvažnijih etiketa Hypercolour, Die Orakel, Hivern Discs i Dial su samo neke od njih. Njegova posvećenost i ljubav prema muzici ga drži skromnim i iskrenim, dok Frankfurt nudi mere obezbeđenja i mesto koje istinski možete nazvati kućom.

’’To je normalan život koji pokušavam da vodim. Ja i dalje volim da idem u studio, za mene vreme u studiju nema ništa da radi sa poslom. To mi daje određeno opuštanje. To je nešto što volim da radim svake nedelje. Postanem malo nervozan kad ne posećujem studio, moram biti iskren. Uvek težim da istražim nešto, kao što je dete razigrano’’, zaključuje Roman.

Send this to a friend