De si gari/garice,

Ja sam Miloš, u svetu muzike poznatiji kao Lag, a ekipa koja me poznaje dugo zna da volim da probijam glavom zid dok mi svi pokazuju na vrata koja su odmah pored. Ipak, posle 11 godina u ovom poslu i mnogo ulubljenih zidova, sve češće se nalazim u situaciju da zapravo ja nekome pokazujem na vrata i govorim “e, a vidi ovo”. E sad, pošto me već pomalo umara da iznova i iznova pričam potpuno istu priču, odlučih da napišem otvoreno pismo “mladom DJ-u sa frakturom čela” u nadi da sledeći put kada mi neko kaže “jao kako je okrutan i nepravedan ovaj svet, pa uspeo je DJ X a nisam ja” – mogu jednostavno da mu pejstujem link do pisma uz popust-bon za zavoj i analgetik.

Dakle (u nastojanju da ostanem moderan, relevantan i u skladu sa aktuelnim trendovima) evo 5(!!) stavki koje su rasplakale ceo svet/koje su zabranjene i obrisane sa neta/koje će zauvek promeniti Vaš pogled na stvari – a koje bi svaki mladi DJ trebao da razmotri:

1. Ti si proizvod. To što ti znaš da dobro kontaš muziku i da si super DJ, a umesto tebe se bukiraju ljudi koji ne znaju da vrte i nisu muzički kvalitetni – to može da te nervira koliko ti hoćeš, ali to se neće menjati ako ti sam nešto ne promeniš. Koliki god da je naš ego, koliko god mislili da smo bitni – može se lako argumentovati da smo mi poslednja rupa na svirali. Šuština je da klabing bez para ne može da se desi, a pare investira promoter i promoter ima svoju logiku koja može biti tačna i može biti pogrešna, ali u svakom slučaju njegova je poslednja – i to je okej. Surova istina je da, češće nego ne, jednostavno nije dovoljno da si tehnički i muzički predobar DJ. Ovo je posao u kojoj si ti proizvod koji se prodaje i treba da se postaraš da hoće taj promoter da te “preproda”, tj. da hoće da te “kupi” publika kojoj te promoter prodaje. Drugim rečima, džaba ti što znaš da praviš najukusniji kolač ako si ga upakovao u masne, smrdljive čarape. Možeš ti vikati “a samo probajte” i “nepravda” satima i danima – niko to neće staviti u usta, a kamoli platiti.

Smisli šta je tvoj selling point i postaraj se da on u svom punom sjaju stigne i do promotera i do ljudi.

2. Tvoji resursi su organičeni. Džaba ti najbolji fotošut ako se ne pojavi na naslovnoj nekog popularnog magazina. Džaba ti 500 izdanja ako izlaze na levim, nebitnim lejblovima. Džaba ti najbolji podkest ako nemaju mašinu za promovisanje i tvoj miks dobije samo 100 preslušavanja. Dakle, ako se desi da tvoj selling point ne stigne do ljudi – to isto nije neka velika nepravda scene i života, već tvoje neoprezno biranje u šta ulažeš svoje ograničeno vreme, trud i novac. Ovde bih se osetio slobodnim da kažem da i aktivno hejtovanje klubova, scene, promotera i DJeva koji nisu po tvojoj volji, kao i trošenja vremena i energije na slične aktivnosti koje ničemu ne vode (osim eventualno tome da nekoga o kome vrlo verovatno veoma malo znaš uvrediš) takođe spadaju u kategoriju “nepreznog ulaganja svojih resurasa” i da mnogo promotera po ovom ponašanju zaključuje da li je neko profesionalac, ili se samo “igra muzike”.

3. Ti si zabavnjak. Stoga probaj da ne smaraš i ne mračiš previše. Koje god da su pare za koje radiš – u tvom “selu” postoji još 10 ljudi koji će za te pare uraditi posao makar približno dobro, što je, veruj mi, dovoljno dobro da dobar deo publike ne primeti tvoje odsustvo. Kao i u drugim delovima kreativne i zabavnjačke industrije – dobar deo dobijanja posla svodi se na to da li prijatan za saradnju ili nisi. Džaba ti veština i muzičko znanje ovog sveta ako zračiš ko grč u stopalu. Nije neophodno biti bog harizme, ali nekada je dovoljno da ljudi sa kojima radiš vide da se trudiš da učiniš saradnju prijatnom. Takođe, osim ako si mega giga super star, ti si tu zbog publike često više nego što je publika tu zbog tebe. Ne moraš baš praviti srca rukama i pisati “Thank you greatly piplz” na iPadu, ali uspostavi neki kanal komunikacije sa ljudima. Neće te ubiti koji brofist sa srećnim garijem iz prvog reda, neće te ubiti da zagrizeš jezik kada ti neko traži da pustiš Rijanu u sred svog seta, a neće te ubiti ni da se nasmeješ i mahneš ljudima na kraju nastupa.

4. Ti si deo mreže. Stvarno nema ničeg lošeg u bivanju ortak sa promoterima, kao ni sa publikom, drugim DJevima, producentima, novinarima itd. Em ćeš imati prilike od drugih da naučiš, em ćeš otvoriti sebi mnogo vrata, em će ti vreme provedeno u rejverskim vodama biti mnogo prijatnije i zabavnije. E sad, ne moraš biti baš prdež i gurati se oko ljudi koji ti ne leže iz čiste koristi, ali neš se ni rejva nagledati ako ne mingluješ makar po društvenim mrežama. Takođe – komuniciraj, i to često i nedvosmisleno. Ne kaže se džabe da je pretpostavka majka zajeba. Na primer, ako ti pretpostavljaš da će neko da ti sredi nastup samo zato što si ti njemu sredio nešto slično – na puno ćeš se ljudi ljutiti i dosta će ti prijateljstava potpuno nepotrebno (i neopravdano) presesti.
Enivej, bivanje deo mreže nije suština uspeha. Suština uspeha su ljubav prema muzici i vredan i predan rad na istoj, ali tvoje društvene aktivnosti vrlo značajno mogu pomoći ne samo tebi, već i ljudima oko tebe.

5. Ti si samo čovek. Odrasli smo čitajući neke hvalospevne biografije o likovima koji su izdali ne znam šta sve, koji su slušali Kraftwerk sa 4 godine, koji su od svoje 13. godine nastupali po najvećim klubovima na svetu i sl. Češće nego ne, veliki idoli u koje se kunemo imali su puno, puno pomoći da bi stigli tu gde jesu sada – pomoći koja se po tim biografijama ne pojavljuje i o kojoj se retko naširoko zna. To ne znači da oni nisu radili vredno i ne zaslužuju tu da budu, već samo da koristeći njih kao repere možemo na sebe staviti previše nerealnog pritiska. Ako stvarno daješ sve od sebe – ne brini. Ide ti dobro i to što još uvek ceo svet ne zna za tebe je sasvim okej. Budi strpljiv, uporan i društven i naići će neka šansa zbog koje ćeš dobiti sasvim dovoljno prostora da se pokažeš. Sve je u redu, ti si super, biće sve kako treba.

To je to. 5. stavki za razmotriti kako bi se se što ređe našao u situaciji da zaista veruješ u to da ti je neko drugi kriv što se nisi još probio, ili da ubeđuješ sebe kako je klabing bedak ili tako nešto besmisleno. E sad, ista ekipa koja zna koliko sam se nalupao glavom o zid zna i da jako volim da pametujem, ali (nadam se) i da sam svestan ove mane. Svestan sam i apsurdnosti toga da neko ko je tek 10 godina na sceni, i to na sceni na kojoj ima mnogo iskusnijih i mudrijih likova od mene, da sebi za pravo piše jedno ovakvo pismo. Ipak, nadam se da ćeš primetiti moju najbolju nameru, kao i da tvoje vreme provedeno čitajući ovo neće biti potpuno bačeno. Nadam se da ćeš raditi na svojoj muzici, podržavati scenu (kako lokalnu tako i globalnu) i uporno gurati napred. U suprotnom – nadam se da ćeš imati više uspeha sa armiranim betonom od mene.

Ljubav,
Lag

Send this to a friend