Šta je muzika? Da li je to nešto što je namenjeno da nas zabavi, nauči ili nešto treće? Ovaj pojam varira od osobe do osobe. Istraživači još uvek nisu našli pravu definiciju muzike. Samo objašnjavanje muzike je pomalo čudno. Nikola Tesla je rekao da je muzika život i da je ona sve što vidimo oko nas i čujemo. Nekima muzika služi da bi se zabavili i opustili, bez neke preterane „filozofije“. Ali, šta biste rekli kada bi saznali da u mozgu postoji poseban deo koji se aktivira samo kada čujemo muziku?

Naučnici na Institutu Tehnologije u Masačusetsu su smislili radikalan pristup skeniranju mozga koji su prošle studije previdele. Matematički analizirajući skeniranja slušnog dela korteksa mozga i grupisanja skupova moždanih ćelija sličnih aktivacionih šablona, naučnici su identifikovali nervne puteve koji reaguju isključivo na zvuk bilo kakve muzike, bilo kog žanra. Kada se odsvira muzička deonica, specifičan set nerava ušuškan u moždane brazde slušnog dela korteksa će aktivirati reakciju. Ali, bilo šta drugo koje nema „muzička svojstva“, neće biti detektovano. Takvi su primeri puštanja vode na WC šolji, lajanje pasa ili lomljava stakla.

Da li ovo znači da ljudski mozak ima poseban deo koji obrađuje isključivo muziku? Da li je ona ključna za život jednog ljudskog bića? Kažu da bebe u stomaku smiruje klasična muzika, pa čak i Vagnerova monumentalna dela.

Koje je to svojstvo muzike koje budi da neuroni u našem mozgu detektuju muziku? Da li to isto važi i za glas? Želeći da otkriju ovo, profesori neurologije sa prestižnog M.I.T. univerziteta su se upustili u skeniranje magnetnom rezonancom i otkrili da postoji deo mozga koji specifično reaguje na ljudski glas odvojeno od dela za muziku. Takođe je dokazano da se glas detektuje u istom delu mozga kao i muzika, ukoliko je informacija koja prolazi kroz uho pa sve do dela korteksa tačno iznad uveta, u obliku pesme, gde ljudski glas ima svrhu instrumenta. Ali se napominje da ako sam glas nema ulogu instrumenta ili nije detektovan u pratnji neke muzike, odvojeni deo namenjen za vokale će ga samo registrovati.

Postoje teorije gde ljudi smatraju da je glas nastao od muzike. Da li ovo znači da je muzika nastala pre glasa i da su se ljudi sporazumevali u svojim plemenima putem plesa i muzike? Doktor Josef Rauschecker, direktor Laboratorije za Integrisanu Neurologiju i Kogniciju kaže da je jako interesantno da mozak ima fudamentalnu svrhu da obrađuje muziku kao što obrađuje glas. Čak dodaje da je pravljenje muzike „drevna i ljudska stvar koja se radi u grupi“.

Ali šta je muzika? Kako naš mozak određuje šta je muzika? Da bi odgovorili na ovo pitanje M.I.T profesor Dr McDermott  i bivši radio džokej Dr Norman-Haignere su sakupljali svakodnevne zvukove poput muzike, smeha, šaputa, škripanja guma, pucketanja vatre i napravili kompilaciju od 165 klipova od po 2 sekunde. Nakon što su ispuštali sve klipove volonterima (bilo ih je 10), naučnici su analizirali voksele ili trodimenzionalne piksele kako bi matematički otkrili neuronsko uzbuđenje i smirenost. Radili su na principu prezentovanja 165 isečaka i praćenju podataka.

Otkrili su 6 različitih šablona nadolazeće buke. Zvučna svojstva klipova od 2 sekunde poput frekvencije i visine tona, u fizičkom smislu percepcije zvuka su otkrivena da aktiviraju 4 kategorije šablona. Peta je reagovala na ljudski glas, a šesta se aktivirala svaki put kada bi muzički klip bio pušten. „Zvuk bubnjara, zviždanja, pop muzike, repa, skoro svačega što ima muzički kvalitet bi je aktivirao. To je jedan razlog koji nas je iznenadio, jer su signali govora mnogo homogeniji“, rekao je Dr Norman-Haignere.

Izvor: nytimes.com

Send this to a friend