Dirty Podcast se emituje svakog petka od 22h na RadioAparatu. Jedinstvenim deep, dark & dirty konceptom promovišemo underground elektronski zvuk, kroz mixeve aktuelnih DJ-eva i producenata sa ovih prostora, a i šire. Predstavljamo vam drugi intervju u saradnji Dirty Podcast-om, a gost je Stefan Rončević – Runy. Label Boss, promoter, DJ i producent, siva eminencija projekta CMOK. Čovek koji je uložio svu svoju energiju u jedinstvenu viziju da elektronsku muziku razvije u lokalnoj sredini u kojoj boravi. Organizujući žurke, bukirajući domaća i inostrana imena po svom osećaju, prateći svoju energiju i svoj DJ njuh. Crvenački “Potok” je sada već omiljena destinacija za sve ljude željne dobrog provoda. Ali nisu samo dobri bukinzi i jedinstvena lokacija tajna popularnosti Runy-a i njegovog CMOK-a, muzika koju pravi i DJ setovi su ona tajna formula koja se krije iza CMOK-a. Pročitajte u nastavku intervju i poslušajte miks.

Sve više ljudi iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova u okolini, odlaze na jedno, gotovo utopijsko mesto u Zapadnoj Bačkoj. Izletište „Potok“ nadomak naselja Nova Crvenka, stekao je priličnu popularnost tokom poslednjih 5 godina, zahvaljujući CMOK (Center of Musical Youth Culture) organizaciji. I sama ideja o promovisanju elektronske muzike i kulture u mikro sredini koja broji oko 5000 stanovnika, deluje pomalo nerealno. Dragi Runy, ispričaj nam detaljnije kako je sve počelo i šta vas je inspirisalo?

Pre samog početka, 9. avgusta 2013. godine, mala grupica od par entuzijasta koju smo činili Vuk, Lazy, Andor, Dragana i ja, okupila se na izletištu „Potok“ sa ciljem da napravi neko zezanje uz elektronsku muziku i gosta iz Bugarske, bez ikakvih očekivanja. Tada sam prvi put zapravo imao susret sa Andorom i Draganom koji su ostavili veliki uticaj na mene, koji postoji i dan danas. Ona obična prljava i zapuštena rupa u koju smo ušli tada (Alcazar Bar) pretvorila se u jedan prelep lokal koji su krasili estetika i boje grčke Taverne, kako se i zvala sama žurka „Love Taverna“. Nakon ove prve nezvanične žurke u Crvenki, koja je prošla odlično, Andor i Dragana su nas poveli na A38 u Budimpeštu gde je svirao Petre Inspirescu (All Inn Records Showcase). Tada smo, moglo bi se reći, Vuk i ja doživeli prvo muzičko sazrevanje. Posle toga se sve dešavalo intuitivno, a time se vodim i dan danas. U vreme kad smo počinjali, Vuk i ja nismo bili ni svesni da je to označavalo neki početak, nismo se previše „ložili“ jer smo hteli samo da skupimo drušvo i prijatelje kako bi imali za koga da miksamo trake.

Najveću inspiraciju i dalje nalazim u tome da smo ovde kreirali naše jezgro, koje za mene i druge ljude koji ovde dolaze, ima veliku društvenu i intelektualnu vrednost. Mnoga prijateljstva i neke od najlepših momenata u životu doživeli smo baš ovde, a muzika je ta koja nas je okupila i pružala nam jedan vid kvalitetne i iskrene zabave.

Iako si veoma mlad, imaš dosta iskustva u različitim poljima muzičke industrije. Koji je tvoj ključ uspeha? Da li imaš jasnu viziju, ili te nešto drugo motiviše da ideš napred?

Ključ svega je samo da pratite svoj njuh. Mislim da je svako od nas rođen sa nekim specifičnim potencijalom u sebi i da bismo ga iskoristili potrebno je prepoznati ga, kao i malo hrabrosti, sreće i naravno dobar tajming. Ništa se preterano nije promenilo od samog starta, isti je princip rada. Birali smo ljude koje ćemo dovoditi po zasluzi, sa fokusom na lokalnu sredinu, takođe se potrudili da podignemo sve na viši nivo što se tiče bukinga, enterijera, zvuka, svetla, marketinga, itd. Nije to neka preterana filozofija, sve je išlo prirodnim tokom, a Vuk i ja smo to pratili. Ono što me je uvek motivisalo jesu ljudi koji su dali nešto konkretno za ovu scenu, rizikovali svoj novac, vreme i postavili svoj uticaj zarad nekog višeg cilja, napretka i izgradnje scene kao zajedništva.

Danas je to stvarno retkost videti, jer je većina novopečenih „artista“ uglavnom opterećena sopstvenim brendiranjem putem drušvenih mreža i nekakvim lažnim predstavljanjem „kuloće“ po internetu. Vodi se više računa o estetici instagram profila i pratiocima nego konkretnoj muzici i realnim stvarima, a to me užasno nervira.

CMOK takođe postoji i kao muzički lejbl, sa zanimljivim izdanjima lokalnih producenata, kao i nekoliko stranih imena. Reci nam više o tome, kao i o svojoj produkciji?

Pokretanjem izdavačke kuće zaokružili smo priču i stali iza muzike koju promovišemo putem žurki. Mislim da je super ideja i lep hobi. Svako ko daje očigledne produkcijske razultete zaslužuje da bude podržan od strane CMOK-a i drugih label-ova, ukoliko se ukalapa u koncept, i tako dobije priliku da se nađe na našoj etiketi. Produkcijsko upisivanje je ulilo dodatno poverenje domaćoj publici, što me jako raduje. Slušaju se trake i priča se o tome. Što se tiče moje produkcije, za sada je mnogo više vremena i pažnje usmereno na kopanju trekova i vinila. Ne mogu reći za sebe da sam neki producent jer sam i dalje u procesu učenja. Mnogo vremena provodim sortirajući muziku, faktički po ceo dan i to me ispunjava. Trenutno pokušavam da završim prvo solo EP izdanje, pa ćemo videti. Tu su na raspolaganju Mika Technika, Kuca i Sloxxx, od kojih uvek može da se pokupi par iskusnijih fazona.

Pored lokalnih DJ-eva i producenata, na CMOK dešavanjima nastupali su i strani izvođači. Čini se da je naglasak na rumunskoj andergraund sceni, naročito minimal zvuku. Šta te je toliko privuklo da dovodiš upravo njihove izvođače i šta misliš o tom muzičkom fenomenu? Imaš li neka omiljena dešavanja koja si organizovao do sada?

Ako mene pitate, Rumuni su najmuzikalnija nacija na svetu i sa razlogom su česti gosti kod nas. Investirali su mnogo da razviju svoju lokalnu scenu i opravdano su priznati širom sveta. Zadali su takođe neke ozbiljne standarde kad su DJ-ing i produkcija u pitanju. Teško ko može da ih prati što se pokazalo i na žurkama, stalno pomeraju granice. Mnogo mi se dopada takođe što su svesni svojih lokalnih heroja i što im toliko daju na značaju, jer tako se pravi scena. Bez konkurencije najlepši buking koji smo uradili u Crvenki je “Bruno Pronsato LIVE” – Perlon veče. To je žurka koju nikada neću zaboraviti jer Bruno je zaista nešto posebno. Tvorac muzičkog pravca romantic techna, u sred nedođije u Crvenki sa onako magičnim setom – nema dalje. Što se tiče skorijih žurki, nedavno smo imali party sa Vladom Janjićem u Club Tunnel-u u Novom Sadu koji je bio takođe sjajan. Vlado je muzička enciklopedija i srpski Ricardo Vilallobos, mnogo volim da ga slušam dok miksa i bira ploče (koje su uglavnom starije od mene hah). Žurka koju smo imali sa Silverlining-om i BRYZ-om u Club Tunnel-u su takođe bile nešto specifično za mene, ne samo zbog toga što je bio pun klub već zato što su se pojavile brojne face meni drage. Mislim da sam pričao sa nekim da je bila atmosfera „kao nekad“, što se odnosilo na to zajedništvo i jednistvo koje je ranije češće bilo prisutno na žurkama, gde su svi znali zašto su došli na party, delili piće i filozofirali o muzici. To je ipak potrebno za pravi event, a evo izgleda i ta vremena nisu skroz prošla.

Zanimljivo je da su neke od prvih žurki na Potoku organizovali Natasha i Goya, koji su time pripremili “teren” za mlađe generacije. Da li si i kako povezan sa njima?

Goya i Nataša su moji dugogodišnji prijatelji sa kojima i dan danas sarađujem. Sve češće sviram sa Goyom u poslednje vreme i između nas sigurno postoji neka čvrsta konekcija, kako prijateljska tako i muzička, on je sjajan DJ i ljudi to prepoznaju godinama u nazad. Mislim da je pokrenuo dosta ljudi da se približe malim klubovima i tako uticao na jačanje domaće lokalne klupske scene. Nataša je divna žena, majka i prijatelj. DJ – multipraktik. Zahvalan sam im oboma na tome što su se našli u periodu kad smo počeli sa prvim žurkama i pogurali priču tako što su dovodili prve ozbiljnije klaberske ekipe. Kod mene njih dvoje imaju beskonačan kredibilitet.

Send this to a friend