Prošlog meseca fiskalni sud u Berlinu doneo je odluku da Berghain dobije poseban kuturni status poput onog koji imaju galerije, muzeji i pozorišta. Zahvaljujući tome posetioci sada plaćaju manju taksu za ulazak (7% umesto 19%). Ovo ima i simboličnu vrednost zbog legendarnog londonskog kluba Fabric, koji skoro zatvoren nakon što je izgubio dozvolu za rad. Povodom ove teme oglasio se i časopis The Economist koji se pozabavio pitanjem šta je visoka kultura kada su u pitanju poreska pitanja?

Primeri poput galerije moderne umetnosti u Londonu, Tate Modern, koja je bila domaćin ‘art-rave’-a u organizaciji radio stanice Rinse FM i Institut Savremenih Umetnosti u Londonu koji je sarađivao sa Ninja Tune etiketom dens muzike na projektu gde su emitovali setove elektronske muzike iz njihovog teatra su mnogi.

Sam Berghain je tokom godina bio je domaćin izložbi, promocija knjiga i modnih događaja. Knjiga izdata prošle godine, “Kunst Im Klub” (“Umetnost u klubu”), dokumentovala je povezanost klubova i berlinskog vrhunskog poznavaoca umetnosti Wolfgang Tillmans-a, nagrađivanog fotografa (Turner prize) i obožavaoca techno muzike. Knjiga prikazuje njegove fotografije koje vise na gornjem spratu, Panorama Bar-u, kao i instalacije umetnice Sarah Schoenfeld. Tillmans je densflor i galeriju spojio u jedno. Neke od njegovih prvih fotografija bili su nesređeni portreti njegovih prijatelja koji posećuju berlinska klupska žarišta. “Muzika funkcioniše na istom nivou kao umetnost – izaziva slična opažanja i razumevanje sveta.” kaže.

Ali izjednačavanje noćnih klubova sa galerijama nije ni blizu onoga što je Berghain trebao da dokaže kako bi dobio takav status. Maratonski tehno setovi koje priređuje Berghain morali su biti ocenjeni sami po sebi, bez obzira na to na šta je još prostor korišćen. Izlaganje advokata Berghaina Peter Raue-a bilo je izuzetno ekspresivno, opisujući svojevrsnu ‘intoksikaciju’ nalik na trans koja bi mogla biti izazvana jednakom jačinom i Mahlerovom simphonijom kao i di-džej setom Planetary Assault Systems-a. Ironično, ova ista intoksikacija bila je deo dokaza koje je pružila policija u slučaju protiv Fabric-a. Opise ljudi “zagledanih u prostor” sa “staklastim očima…” u slučaju protiv Fabric-a iskoristili su kao dokaz konzumacije droge; svakako nisu razmotrili da bi te simptome mogli videti i u publici u pozorištima i operama, piše Economist.

Sud je naglasio da namera te presude nije da se uspostavi presedan u berlinskoj klupskoj kulturi. Svakako gledajući globalnu sliku, uključujući i nesrećno zatvaranje Fabrica, ovo je korak napred za rejv kulturu kao nešto više od zabave.

Send this to a friend