Zamislite da ste se iz bilo kog grada u Srbiji zaputili u Berlin samo da biste iskusili čari Berghaina i na vratima vam izbacivač ne dozvoli da uđete. Bez nekog posebnog razloga, jednostavno – ne dopadate mu se. On je Sven Marquardt, najpoznatiji izbacivač na svetu (on više voli izraz ’’čuvar’’), a Berghain je epicentar techno muzike.

Piše: Dijana Babić

Vredno je suočiti se sa ovim tipom na ulazu ma koliko zastrašujuće delovao, zbog svega što vas čeka iza vrata.

Berghain nije mesto gde idete da ’’vidite i budete viđeni’’. Ovde se dolazi isključivo zbog uživanja u muzici i đuskanju. Otvoren je 2004. godine, a od 2008. je među 100 najboljih klubova, sa kapacitetom za 1500 ljudi. Žurke su maratonske: petak veče se završava u subotu popodne, a naredna traje od subote u ponoć do ponedeljka u podne. Jedan od posetilaca kaže da najviše voli da u nedelju ujutru čim ustane polako krene do Berghaina, sa pivom u ruci, da igra ceo dan.  Puštati ovde za DJ-eve je nešto kao orden časti. Poznat je po svojim rezidentima – Ben Klock , Steffi, Tama Sumo, Marcel Dettmann i njihovim setovima u trajanju od tri pa do više od osam sati. Postoje dva plesna podijuma –  glavni, Berghain, rezervisan za techno i Panorama Bar, više fokusiran na house.

berghainU klubu nije dozvoljeno snimanje i fotografisanje. Ogledala ne postoje, čak ni u toaletima – da bi svi bili opušteni i da ne bi brinuli kako izgledaju. A i zato što bi svi požurili kući kada bi videli kako izgledaju nakon višečasovnog skakanja.

Ne postoje rezervacije niti povlašćeni gosti. Tu je samo pomenuti Sven koji će skroz subjektivno odlučiti kakva vam je sudbina za to veče. ’’Osećam se kao da imam odgovornost da klub bude bezbedno mesto gde su svi tu isključivo zbog muzike i provoda. Kada bi Berghain bio pun modela, lepih ljudi obučenih u crno to bi bilo dosadno’’, kaže on. Ljudi su toliko isfrustrirani što i posle nekoliko puta ne mogu unutra pa po forumima i društvenim mrežama kruže tekstovi ljudi koji su čekali u redu po dva, tri sata, a onda bili ljubazno zamoljeni da se okrenu i odu. Njihov zaključak je da je to zato što su turisti (ne daj bože da se Svenu obratite na engleskom). To ide dotle da je napravljen sajt getintoberghain.com koji savetuje šta da obučete, kako da se ponašate itd. da biste ušli unutra. Tu je i aplikacija Berghaintrainer koja analizira vaš govor i govor tela i na osnovu toga procenjuje koje su vam šanse da uđete. Berghainov nezvaničan slogan je – pomoli se da uspeš da uđeš, a onda ne zaboravi da izađeš. Jer zašto bi iko ikad izlazio iz techno hrama.

Sadašnja klubska scena vuče korene od pada Berlinskog zida 1989. Vlasnici praznih zgrada Istočnog Berlina su počeli da ih izdaju za žurke, a organizatori su veoma malo investirali u zgrade, stvarajući osećaj spontanosti, improvizacije i ’’industrijskog šarma’’. Tako je zgrada Berghaina stara elektrana iz pedesetih godina prošlog veka. U prizemlju ove zgrade je gej klub Lab.Oratory, pa je dodatno obeležje ’’politike’’ Berghaina otvorenost po pitanju seksualnih opredeljenja. Postoji i soba za orgije, a seks u javnosti je sasvim normalna pojava.

Jesse Rose o Berghainu kaže: ’’I dalje najbolji klub na svetu za mene baš zato što mu nije stalo da bude najbolji klub na svetu. Ljudi rade šta god žele na način koji žele. Nema poznatih ličnosti, ogledala, skupih koktela, već samo dobro ozvučenje i sjajna masa’’.

Send this to a friend