Videh pre početka žura na „Fejsu” fotku legendarnog Dragstor Isusa uz komentar „hej Isuse, nismo se dugo videli”. Jedno prekomerno lučenje serotonina, polučasovni klaber-dete hajp, šećer i vodu kasnije – bila sam sigurna da će program biti održan u velikoj sobi, što se baš nije godilo mom skrndavom pančevačkom srcu. Obožavanje velike sobe Dragstora je poseban nivo religioznosti. To mi je možda i omiljeni prostor u kom sam ikada topila svete petkove i subote.

Očekivajući konačno dovoljno prostora za trens poklič i šamanski dens, izlepljena cirkonima kročih na stepenice za svoj omiljeni rajski vrt.

Ulaz. O da. Sad kad izdominiram velikom sobom. Ćao super devojko koja radi na jaknama. Ćao liče koji radi na kartama. Ćao likovi što su mi pregledali torbu. Jedva čekam.

Pogađate? Oba ulaza u veliku sobu zablindirana. Još jednom mi je život pokazao da ne treba ništa očekivati na osnovu „Fejsbuk” viđenog.

Na kraju, i pored neslaganja šamanske mene, ispostavilo se da je mala soba pravi izbor za ovovečernji Search. Ko je posrkao moderne Dragstorce? Ili, na tviter jeziku, gde su šta rade. Najjači pik mi je na klub Elektropionir koji se otvarao iste večeri. Moderni ljudi uvek u potrazi za novim. Šta god da je razlog, ovog puta nije bilo toliko ljudi.

U (ponovo) šarenoj ekipi (pridošlice + starosedeoci + lutalice) obrela se mala klaber Dragana. Stigla dok je Bandar lizao ploče, a pre nego što je Nino preuzeo kormilo. Na vreme da se razlijem, hoću reći.

Bandar je poprilično mlad lik, ali već fino savija. Čula sam ga nekoliko puta do sada i mislim da nije loš. Uvek volim da čujem nekoga za kog imam trip da će napredovati. I nadam se da hoće. Dobrih DJ-jeva nikad na odmet.

Kad je Nino preuzeo… Hmm. Znate ono kad vam lego kockica baš i ne klikne lepo na tom mestu gde ste je stavili, ali je onda premestite i sve je nekako… bolje.  E pa to je to. Delovalo mi je da je tokom večeri svaki DJ svoju politiku vodio samo zbog ovog timetable-a. Nino je nekako presekao. Nije mi legao kao ostali. Možda na nekom drugom mestu, tokom neke druge večeri ili u nekom drugom terminu. Volela bih da ga čujem u još nekoj prigodi, desiće se kad tad, pa da procenim bolje da li se to meni sviđa ili ne. Komentari su bili podeljeni.

Ima ta sintagma koja se sa Resident Advisor-a proširila kao požar internet šumom raznoraznih tekstova o Search-u – inmitable Search-sound. Čovek je dokazao da ovo nije samo jedan od praznih izraza koje novinari i novinarke koriste u opisivanju nečega što ne razumeju. Jeroen Schrijvershof je bio tri sata vanvremenskog tehna.

Pojavio se klip na netu, ide moja omiljena Butterfly Heaven. Mislim da me nikad nije tako pogodila na žurci. Ne znam da li sam išta rekla u tom trenutku, da li sam uopšte promenila izraz lica, da li sam se kretala ili stojala mirno. Izgorela sam iznutra. To je jedna od onih bezvremenih, dubokih, legendarnih traka. Prosto neverovatno čuti tako nešto lajv. Set je bio prošaran – staro-nova priča. Ali svaka traka koju zavrteo je bila baš Search.

Mnogo mi je drago što je Dragstor odradio ovaj buking i nisam se pokajala što sam došla.

Xavi je, posle njega, bio okej. Imala sam osećaj da je dve nedelje pre toga, kada je vrteo posle Blind Observatory-ja, bio rasterećeniji. Upravo ta reč: rasterećeniji. Ipak, uvek prijatno za čuti.

Nakon što sam se konačno suočila sa kliktajućim kursorom na praznoj stranici Worda, pre pisanja ovog teksta, pustila sam i pipke naokolo i inboksovala desetak ljudi koji su giljali sa mnom te večeri u Dragstoru. „Kako ti je bilo? *grin emotikon*” momenti.

Tehnaši i tehnašice počeli su da se internet aktiviraju tog jutra u tri popodne, pa su samim tim i odgovori počeli da se nižu ubrzo nakon postavljenog pitanja. Au ljudi moji… Pa ovoliko podeljenih mišljenja o žurci nisam čula još od Jorisa Superstylin’ Voorna u Hangaru prošle godine. Koji me vrag terao da pitam… Ipak, zbirna ocena: poprilično solidno veče.

Meni je Search bio baš ono što sam te večeri tražila. I pronašla sam (se). A kako je vama bilo?

KOMENTARI