Intervju: Marko Milosavljević b2b Kristijan Molnar

O fantastičnom b2b setu koji su na Dance Areni izveli Marko Milosavljević i Kristijan Molnar ranije smo pisali, a njihov novi zajednički set koji je zakazan za sredu, 15. februara na prvom Blender dogadjaju u Depou sa triom Apollonia bio je sjajan povod za razgovor sa njima.

Znamo kako se Marko i Kristijan dobro snalazu za miks pultom, te smo odlučili da ovog puta uradimo nešto drugačiji intervju i da svoju ulogu prepustimo njima koji su, umesto nas, jedan drugom postavljali pitanja i odgovarali. Kako sve to izgleda, pročitajte u nastavku.

Marko: Pozdrav Kristijane, nadam se da si dobro i da uživaš na odmoru, ja ću te prekinuti na kratko … Ne zameri 🙂 Reci mi (nam) kako je krenula priča oko Christallization emisije, da li si mislio na početku da ćeš, evo već uskoro doći i do impozantnog broja 200 (dve stotine emisija !?!) Takodje Svaka Čast na tome 🙂 Kako sada gledaš na sve to kada se osvrneš unazad ?

Kristijan: Hvala ti, Marko. Ja nisam dobro, odlično sam, a slobodno me prekini, ne treba previše odmarati. Evo ja i ovom trenutku preslušavam muziku iz budućnosti. Novi Joy Orbison je fenomenalan! Što se emisije tiče, to je sve nekako išlo prirodnim tokom čini mi se. Naravno bilo je uspona i padova. U to vreme nije bilo lako pronaći radio stanicu koja je zainteresovana za takav projekat, dok na one koje su tada gurale sličnu muziku nije bilo šanse upasti, jer jelte, tada me niko nije poznavao. Inače, moja radijska priča počela je u slično vreme kada sam kupio prve playere i mixer. Ubrzo sam završio u etru sa različitim ulogama, a koju godinu kasnije nastao je Christallization Radio Show. Od tada se u suštini ništa nije promenilo osim tehničke strane. Moja želja da predstavim različite ljude i muziku nije oslabila niti u jednom trenutku, iako je nekada zaista teško raditi emisiju svake nedelje. Zato je to jedna divna, nikada dosadna avantura u kojoj dobijaš priliku da među prvima otkriješ nova izdanja, nove izdavačke kuće, nove ljude. Znao sam da neću odustati i da će to trajati ako dobijem podršku stanice i gostiju, ali nisam verovao da će neki ljudi odgovoriti na moj poziv. Na primer, Larry Heard ili Stimming ili Radio Slave i tako dalje. I da, čisto da znaš, često je lakše dobiti odgovor od stranog nego domaćeg DJ-a, tako da ti od srca hvala što si onako brzo odreagovao na moju poruku. To bi mogli da ponovimo 🙂

Marko: Pročitao sam da su te jedva dobili na telefon kada su te zvali za iznenadnu promenu line up-a Dance Arene prošle godine, zašto se ne javljas na telefon? :))) Pokupili smo veoma pozitivne kritike za tadašnji set, iako nam se muzički stilovi razlikuju, da li se slažes da smo za ovaj drugi zajednički nastup sada spremniji za razliku od Exit-a prošle godine?

Kristijan: Da, ispade da je mene teško dobiti na telefon, ali nije baš tako. Dobro, jeste ponekada ujutru, jer često zaglavim radeći po celu noć. U tom trenutku sam jednostavno bio poprilično umoran i želeo sam da budem svež za taj maratonski set na brodu. Ipak, posle te poruke mi spavanje nije bilo ni na kraj pameti, gle čuda! Ako ništa, sada imamo šta da prepričavamo.
Hm, možda jesmo spremniji, ali meni je upravo to bila čar našeg prvog b2b seta. Nije bila bitna naša različitost, to je bio samo plus. Naša energija je tu presudila i ona se odlično poklopila. Hoćemo po dve pesme, gore dole? Može, ajmo! Zar nam treba veća priprema od toga? 🙂

Marko: Radili smo skoro zajedno sa Dejanom Milićevićem na Lovefest Experience žurci gde su Jeff Mills i Simfonijski orkestar RTS-a nastupali zajedno. Kako ti gledaš na sve to, da li ti se svideo nastup i da li si ti možda imao prilike da probaš nešto slično?

Kristijan: To je bilo jedinstveno iskustvo za naše prostore. Mills i ta 63 neverovatna muzičara zvučali su kao da se godinama poznaju. To nije ni malo lako. Voleo bih samo da su bili malo glasniji, ali to nije do njih. Po mom mišljenju, u toj fuziji elektronike i simfonije u živom izvođenju postoji neka rupa u zvučnoj slici i retki su oni koji to umeju da izvedu kako treba. Ja se još uvek nisam bavio takvim spojem, niti planiram. To očigledno samo Jeff Mills i Laurent Gariner treba da rade.

Marko: Moram da postavim i jedno tehničko pitanje vezano za DJ opremu, a siguran sam da mnoge, koliko i nas dvojicu interesuje i ta strana DJ-inga. Pomenuo si jednom da se pridružuješ rotary klubu, pa mi reci koja je to mixeta koja ti je zapala za oko (uho) i zašto baš ta?

Kristijan: Pre skoro dve godine, ako se ne varam, sam po prvi put pipnuo rotary mixer. To je bilo u Mastersu u Zagrebu. Urei 1620LE, E&S Isolator i sad zaboravih koji level meter. Bukvalno sam posle prvog prelaza odlepio za tim pristupom, neverovatno je koliko sam uživao u tom setu. Od tog trenutka sam sebi dao zadatak da se pridružim tom klubu. Strpljivo sam skupljao novac, nisam izlazio i trošio pare na neke gluposti i taman kada sam dva puta bio blizu toga da obavim kupovinu, nešto se isprečilo da želju sprovedem u stvarnost. Pre dva meseca sam napokon uspeo i bilo je teško odlučiti koji mixer izabrati, jer svaki od njih ima svoje prednosti i svoje mane, mislim da ćeš se složiti. Na kraju sam izabrao Rane MP2015 kao opasan hibrid standarnih klupskih mixeta i slavnih rotarya. Jako mi je prijao kada sam prvi put radio na njemu i on mi je bio rešenje za nekoliko problema. Koristim ga za snimanje emisije, neke klupske setove, za goste u Beogradu i sa njim imam šanse da malo povratim uloženi novac, pa ću nadam se za koju godinu uzeti još jedan. Recimo Bozak, Alpha ili SuperStereo. Rane je inače prodat kompaniji InMusic i u tom trenutku sam shvatio da je to bila poslednja prilika da pronađem Rane proizveden u Americi, a ne na Dalekom istoku, što je značilo Rane sada ili nikada.

Marko: Za kraj jedno malo opuštenije i slađe pitanje:) Negde sam pročitao da najviše voliš da jedeš ribu, a pre koji dan kažeš da na odmoru većinom isprobavaš francuske sireve i pijuckaš sjajno vino 🙂 Jel imaš neku posebnu preporuku ako nas put uputi u tom pravcu? 🙂

Kristijan: Da, morsku i rečnu hranu (i crnu čokoladu) obožavam, uz limun i vino, a francuski sirevi su teška zaraza. Trenutno su mi omiljeni Cantal koji prave u regionu Auvergne gde se u ovom trenutku nalazim i Comte koji stiže iz istočne Francuske. Sutra ću pronaći Camembert, do sada sam ga probao samo u nekom burgeru. Kažu da je odličan. Vina ima neverovatno mnogo, žao mi je što ti nisam slikao te rafove u prodavnicama da se uveriš i sam, pa je jako teško izabrati šta probati. Ja inače volim bela suva vina i rose, slatka baš i ne volim, ali eto sinoć sam probao jedno slatko u koje sam se zaljubio. Zove se Coteaux du Layon St. Aubin – Domaine des Barres. U svakom slučaju, nadam se da ćete nekada imati priliku da obiđete ovu strašno veliku zemlju. Uz tu želju vam šaljem pozdrave i vidimo se 15. u Depou.

Kristijan: Zdravo Marko, nadam se da si dobar i nasmejan! Reci mi, jedno vreme smo te malo manje viđali po domaćim klubovima, danas te ima više. Pričali smo negde na tu temu, možda se sećaš… Spomenuo si da ti je trebao odmor, a naravno kao i svaki drugi DJ spominjali smo ozvučenje po klubovima, da loše ozvučenje i loš monitoring ubijaju našu inspiraciju, mada to nije pravi razlog, da li te nešto umorilo, treba li mladji DJ-evi nečega da se paze ili si jednostvno želeo drugim stvarima više da se posvetiš?

Marko: Ćao Kristijane, sve super, Hvala. Uživam u retko lepom danu ove zime 🙂 Mislim da smo zvuk pominjali u kontenstu kako obično, što se tiče klubova, isti nije baš na najvećem nivou, ali naravno nije ni toliko loše stanje kao što se predstavlja često. Obično, kada radiš negde van zemlje, gde se uslovi ne dovode u pitanje, ipak je ta razlika izraženija … Doduše, dosta se napredovalo i na tom polju, posebno što se tiče većih dešavanja. Na festivalima to skoro nikada nije ni bilo upitno i tu mislim konkretno na sam monitoring. Kod nas je obično problem i puštanje ploča jer vinyli zahtevaju skoro perfektne uslove, što sigurno nije čest slučaj. Zadnji put kada sam puštao vinyl-only set na „The Sound of the 17th Season Tour“ žurci , samo nameštanje gramofona tj ukljanjanje broom-a i feedback-a i opet provera i provera je trajala skoro dva sata.

Sa žurkama sam malčice usporio u jednom momentu posle skoro punih 10 godina aktivnih nastupa u zemlji i sa strane … Tačnije, to je bilo posle dužeg vremenskog perioda kada sam previše toga radio u istom trenutku, a to je trajalo i to godinama. Radio sam u studiju, menadžerisao oko izdavačkih kuća, pomagao i puno svog vremena posvetio artistima koji su izdavali za naše lejblove. Takođe u isto vreme, vodio sam i radio emisiju na B92-ojci, a pored svega toga konstantno nastupao i čak uspevao pomalo da se bavio produkcijom. To je svakako bilo previše stvari koje zahtevaju konkretno vreme, pa sam morao malo da se konsolidujem nakon svega i odredim prioritete gde je na kraju najviše trpela škola tj diplomski rad koji sam odlagao godinama. Iz tog razloga rešio sam da sve malo stopiram i napokon završim studije.

Mladi Djevi ne treba ničega da se plaše naravno! Treba da rade ono što vole i da veruju u to do kraja! Ako se ozbiljno nečemu posvetiš pre ili kasnije rezultat ce izaći iz svega toga, ali pozdrazumeva se naravno da muzika koju radiš ili predstavljaš bude dovoljno kvalitetna ili da poseduju “ to nešto“ što te na dobar način razlikuje od drugih.

Kristijan: Na sceni si dosta dugo, a ja neretko čujem priču od starijih ili malo starijih DJeva da im je posle toliko godina sva elektronska ili da budem precizniji klupska muzika ista ili slična. To može da se razume, uši se umore isto kao biceps ili donja ledja, ali sa druge strane ova muzika se menja iz godine u godinu. Kakva je situacija kod tebe?

Marko: Iskreno, muzikom se bavim dvadeset šest godina… Počevši od muzičke škole, pa kupovine ploča, klubinga, nastupa, produkcije, studija i edukacije i u svemu tome muzička širina igra glavnu ulogu kod mene, odnosno, kada se uši umore od odredjenog žanra (i to smatram potpuno normalnim), srećom pa je elektronska i alternativna muzika skoro beskrajna , u smislu možes kopati godinama i godinama pa uvek ali doslovno uvek možeš pronaći nešto novo da te inspiriše. Danas, kombinacija interneta + posećivanje šopova za ploče = neiscrpan izvor muzičke inspiracije. Jedino je pitanje koliko želis duboko i žanrovski da ideš… Lično mislim da kvalitetna muzika ostaje za sva vremena, a lošija i sintetička muzika vrlo brzo bude zaboravljena … Toliko je jednostavno …

Kristijan: Znamo da obožavaš ploče. Ko po tvom mišljenju nikada nije izgubio kompas, čije izdanje uvek rado kupiš, a ko te od novih producenata i izdavačkih kuća oduševljava?

Marko: U pravu si, obožavam ploče, može se reći da sam pravi vinyl-junkie 🙂 Rano sam počeo i to su bila druga vremena, tako da što se toga tiče pripadam old-school generaciji. Naravno muzika je mnogo važnija od opreme, ali tu ipak ima bitan aspekt vezan za vinyle …Činjenica je da se deo underground i alternativne muzike izdaje samo na pločama, doslovno ako nešto od toga želiš da vrtiš, nema drugog načina, ne možeš da je kupiš na netu jer ne postoji. Jeste da se dobar deo muzike nakon nekog vremena pojavi i digitalno, ali ko može da čeka tri, šest ili dvanest meseci ako je u pitanju neka predivna ploča ? 🙂

Trenutno pored klupske, već duže vreme mnogo slušam alternativnu muziku i spoj svirke i elektronike. Na primer nastup Yussef Kamaal-a na Southern Soul Festival-u prošle godine… oduvali su me … Od producenata obožavam šta radi Kyle Hall i ekipa koju okuplja oko svog label-a, a na primer Sound Signature volim jer posle dvadeset godina i dalje drže visok nivo što se tiče kvaliteta muzike koje izdaju.

Kristijan: Kada smo već kod godina i muzičkih faza, da li je bilo perioda zbog kojih se danas slatko nasmeješ?

Marko: Svakako je bilo takvih trenutaka, ali više u okviru snalaženja u raznim situacijama svega što se dešavalo po nastupima, nego u okviru same muzike. Muzički deo sam shvatao ozbiljno od samog starta. Sećam se dva nastupa na kojima sam bukvalno radio na jednom gramofonu jer drugi gramofon nije funkionisao, CDove nisam ni nosio, ali sam srećom imao sempler. Jedan takav set je bio u Beogradu, drugi u Kragujevcu, a oba u trajanju od 2-3 sata. Naravno, sada kada prolazim kroz svoju kolekciju vinyla, nailazim i na poneku ploču zbog koje se slatko nasmejem, tj.više nije ni baš toliko dobra koliko sam tada mislio, ali sve je to deo ličnog i muzičkog sazrevanja i mislim da je to skroz ok.

Kristijan: I za kraj, da malo razveselimo čitaoce, kada i gde si poslednji put preterao? Gde si se to baš dobro proveo dok si radio?

Marko: Odlično je bilo pre dve nedelje u Tirani, prvi put sam bio tamo, a kada pominjem taj kraj i u Prištini je bio fenomenalan provod zadnji put, baš baš dobra žurka,od početka do kraja večeri. Takođe na gostovanju Sven-a u Beogradu je bilo nekako posebno pozitivno od početka žurke, sećam se da sam sve vreme đuskao dok sam miksovao, a neko mi je i poslao snimak nakon žurke, iz publike, vrištao sam od smeha kada sam pogledao. Na toj žurci sam se definitivno baš zabavio … 🙂

Pored toga, poslednji put sam se u Drugstore-u malo više opustio na all night long-u … Sada kada malo bolje razmislim … drugog dela žurke se ni ne sećam najbolje :))) Znam da sam na kraju večeri dobio dosta poruka da je bilo super, tako da je ipak sve ispalo sjajno!

Na kraju krajeva, kada se svi toliko dobro provedemo, realno, nema boljeg osećaja za DJ-a, zar ne?

Kristijan Molnar b2b Marko Milosavljević slušamo ponovo u sredu, 15. februara (sreda i četvrtak su neradni dani) neposredno pred nastup čuvenog francuskog tria Apollonia na prvom Blender dogadjaju u Magacinu Depo.