Intervju: András Tóth

Jedan od vodećih izvođača anderground scene Budimpešte, Andras Toth, nastupiće u klubu Tunnel 11. februara. Njegova muzika je opisana između soulful tehna i moderne klasične muzike. Poznati izvođač Alphahouse Records-a, takođe je producirao za izdavačke kuće poput Note Records, New Canada, Little Helpers, kao i svoju izdavačku kuću, Akkult. Imali smo priliku da popričamo sa njim, a on nam je dao interesantne odgovore, koje čitate u nastavku!

 

Hej Andras! Pre svega, hvala ti na izdvojenom vremenu!

Za početak, kako i kad je počelo tvoje interesovanje za profesiju kojom se baviš?

Prvi put sa šest godina, kad su moji roditelji odlučili da me upišu u muzičku školu “Bartók Béla”, gde sam počeo da sviram klavir. Drugi put je bilo 2003. kad sam živeo u Londonu godinu dana, radeći razne poslove, uglavnom kao konobar, i tokom tog vremena sam postao veliki fan Fabric kluba i odlazio tamo svaki vikend. To me inspirisalo da kupim prve dekove, kao i dosta vinila, koje sam kupovao  većinom po Soho-u. Onda sam se preselio u Budimpeštu i odlučio da napustim fakultet i posvetim se muzici. I na kraju, izdavanje mog prvog vinila Goliard EP-a u Berlinu 2007. pod imenom Polymorphin, koji sam stvarao zajedno sa svojom DJ partnerkom, Norom. Mislim da su to tri kamena temeljca moje rane muzičke karijere i mog interesovanja da postanem muzičar i DJ.

 

 Šta ili ko te inspirisao pri građenju svog jedinstvenog muzičkog stila?

 Pre svega moja majka, koja je i dalje nastavnica muzičkog u mom rodnom gradu i koja je svirala klavir. Zatim moj otac, inženjer, koji je svirao violinu u mladosti.

Slušali smo narodnu, klasičnu, muziku iz filmova, sve na pločama, kao npr. Pink Floyd, Syd Barrett, Dire Straits, Kraftwerk..Zaljubio sam se u novu vrstu elektronske muzike 1999. i slušao tehno, eksperimentalni, progresiv haus tipa Sasha, Paul Oakenfold, James Holden, James Lavelle, Derrick May, John Digweed, the Global Underground series ili Distinctive Breaks and Marine Parade lejblove. Takođe i Autechre, Aphex Twin i Plastikman su tada dosta uticali na mene. Pokušavam da budem prisutan u sadašnjosti i bezuslovnoj ljubavi. Sa svakim prijateljem, sitnicama oko tela i uma, balansirajući između srca i razuma gradim svoj život i iznova kreiram svoj muzički ukus svakog dana.

 

Ispričaj nam priču iza kolaboracije sa Alphahouse Records izdavačkom kućom? Kako je to uticalo na tvoju dalju karijeru?

Počeo sam da budem u kontaktu sa Andrew Rasse-om 2006. kad sam mu poslao demo na mejl. Nakon tri godine slanja i muzičkog prijateljstva, konačno je izašao moj prvi solo EP “US”. Zaista sam bio srećan i uzbuđen što sam deo severnoameričke andregraund vinil tehno izdavačke kuce. Izdavačke kuće koja je i posle 10 godina i 43 izdanja ostala dosledna andreground tehno sceni. Zbog toga sam više i nastupao, u Berlinu, Parizu, Moskvi, Barseloni, kao i na većim festivalima. Andrew mi je uvek pomagao u izboru neobjavljenih traka i stilova, inspirisao me svojim profesionalnim radom sa svojom izdavačkom kućom, pesmama, rečima, miksevima, svojim muzičkim razmisljanjem.

I dalje smo u kontaktu, verovatno se uskoro i vidimo.

 

Osnivač si izdavačke kuće pod nazivom Akkult. Mozeš li nam reci nesto vise o ovom projektu? Da li su u planu neka nova izdanja, kolaboracije?

Od moje prve Alphahouse ploče, imao sam ideju za etiketu, otkrivajući radove mladih DJ-eva, producenata koje sam usput upoznavao. Takodje sam prikupio dosta demo snimaka, promo-a, za koje smatram da treba da budu izdati u vinil formatu. To su bili rani planovi, sve dok 2015.nisam sreo drugara, David Toth-Almasi-a, s kojim sam i izgradio Akkult etiketu. U osnovi, to je ograničena soulful tehno etiketa, koja se fokusira na prikupljanje mladih producenata i DJ-eva. Naše treće Akkult izdanje je izašlo pre par nedeljea, pod nazivom “5000 Moments”, a sledeće izdanje će verovatno biti Various Artists Vol.2 serija i predstaviće par izvođača sa 4-5 traka.

 

5 traka kojima se uvek možeš vratiti?

Steve Reich – Music for 18 Musicians
Terry Riley – The Harp of New Albion
John Cage – 4’33
Pink Floyd – Ummagumma
Kraftwerk – Computer World

 

Nastupao si u Srbiji ranije. Kako pamtiš taj nastup? I šta publika može da očekuje ovaj put?

Da, za mene je bio jedan od najboljih tehno “outdoor” žurki prosle godine. Hvala puno Vuku I Runy-u, kao i CMOK-u koji su organizovali, bukvalno negde u tamnoj šumi na severu Srbije sa 300 ljudi. To je bila neka vrsta prave muzičke seanse sa slobodnim i srećnim licima. Zaista bih voleo da pokažem te “svete” momente ponovo, ovaj put pod krovom Tunnel kluba, u Novom Sadu!