Kao što smo očekivali, velika soba beogradskog tehno hrama Dragstora i sinoć je bila zablindirana, a kretanje je bilo moguće u maloj sobi i hodniku. U Dragstor, uglavnom, dođem vrlo rano (kao prava domaćica) i lagano dočekujem gladnu masu. Ovog puta masa je dočekala mene, a bilo je poprilično sjajno poprilično rano. Da li je do male sobe (umesto velike), vodke (umesto, nem pojma, piva?) ili toga što Skalamerija ima vernu ekipu koja ga prati, utiska sam da su se u Dragstoru, oko keca, već dobrano skupili ljudi.

Velika sam fanica Skalamerijine produkcije, neću lagati, i uvek mi je drago da ga čujem. Takođe, volim da osetim toplotu ljudi, ali i da imam dovoljno mesta da mašem ručicama. Upravo to je bilo moguće tokom njegovog seta i leglo mi je kao kec na jedanaest. Hvala kosmosu na ovoj jedinstvenoj prilici da se zaboravim (?), kao i onom VJ-svetlo-i-ostali-gedžeti liku koji je sedeo sa leve strane bine ne menjajući izraz lica celih 10 sati žurke i kupao nas dimom.

I pored bacanja mozga na ispašu, nisam mogla da se otrgnem utisku da je muzika dobra, ali da Skalamerija skriva nešto mnogo bolje u rukavu. Valjda je znao ko će ga naslediti na tronu i da intro treba da bude „laganiji” (za razliku od mene).

Oko dva-pola tri, naš slepi osmatrač preuzeo je svoju slepu osmatračnicu. Nemački DJ i producent Blind Observatory stao je iza dekova, osmotrio kroz dimnu zavesu i počeo. Prvo lagano, pa sve bolje i onda završio… više neobično. Ovo je bila prilika da izbegnem iz zadimljene sobe i posetim crveni hodnik makar na kratko, pre nego što se DJ-jevi opet zarotiraju na tronu.

Nisam sigurna kada je tačno domaćin kuće preuzeo kormilo. Prosto se čulo i namamilo me je da napustim čari crvenog hodnika i vratim se u zaborav. Mrzim Filipa da hvalim zato što mrzim da se ponavljam, ali čovek je poklopio svoje kolege.

Ova izjava totalno mi je na nivou instant klabera koji nose go pro na žurku, znaju da je Matador bio sranje, ali je Lea pokidala i sviraju narodnjake for a livin’.

Kao što sinoć reče ortak, „brate bilo je nekako kao loše smotana…cigara. Uspevaš malo jače da vučeš, pa malo slabije, razmišljaš da odustaneš, ali ipak popušiš do kraja i onda stigneš do vrh smotanog ostatka pljuge koji stučeš u umilna pluća svoja dok si rekao keks. I baš zbog tog kraja osećaš se kao da jašeš jednoroga preko oblaka od šlaga koliko ti je banja.”

I bi u pravu čovek.

Polizali smo pod još jednom, pomolili se tehno Isusu i eto, danas je subota i verovatno ćemo opet. Jer to tako ide. Giljaš, giljaš pa pogledaš kroz prozor kad ono toliko je svanulo da te je sramota.

Da li bih opet slušala Blind Observatory? Pa… verovatno bih.

A u Dragstor? Naravski. To mi je home land.

Samo polivaj Filipe.

Foto: Stefan Danilović

KOMENTARI